Tri godine rata u Ukrajini: Emanuel Makron u Vašingtonu, pregovori, borbe… Kakva je trenutna situacija?

Dok 24. februar obeležava tri godine rata u Ukrajini, situacija na frontu postaje sve teža za Kijev, dok se istovremeno zaoštravaju odnosi između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i američkog predsednika Donalda Trampa, što izaziva zabrinutost u vezi sa ključnom podrškom SAD-a Ukrajini.

Nova faza rata

Grupa od dvanaest evropskih ministara odbrane održaće ovog ponedeljka – na treću godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu – sastanak putem video-konferencije kako bi uskladila odgovor na američko-rusku diplomatsku ofanzivu po pitanju Ukrajine i dodatno osigurala stabilnost Evrope, saopštilo je francusko Ministarstvo oružanih snaga.

Ovaj sastanak, koji organizuju Estonija i Francuska, okupiće ministre odbrane Litvanije, Letonije, Norveške, Finske, Švedske, Danske, Holandije, Nemačke, Italije, Poljske i Velike Britanije.

Obeležavajući tri godine od početka invazije u punom obimu, sastanak se odvija u kontekstu diplomatskih napora nakon najave administracije Donalda Trampa o pokretanju američko-ruskih bilateralnih pregovora o okončanju sukoba.

Evropa želi da pokaže odlučnost

Nakon telefonskog razgovora Donalda Trampa i Vladimira Putina 12. februara, američki predsednik je u potpunosti promenio stav SAD-a o sukobu u Ukrajini, ponavljajući stavove Kremlja o odgovornosti ukrajinske vlasti i čak nazvavši Zelenskog „diktatorom“.

Francuski predsednik Emanuel Makron je najavio dolazak u Vašington u nedelju, s ciljem da se sastane sa Trampom i razgovara o ulozi Kijeva i EU u mogućim pregovorima sa Rusijom. Takođe, planira da predstavi ideju o slanju evropskih trupa u Ukrajinu nakon završetka sukoba.

„Predsednik Francuske trebalo bi da iznese konkretne i ozbiljne predloge za raspoređivanje ‘snaga za osiguranje’ u Ukrajini, u dogovoru između Pariza i Londona. Cilj tih ‘robustnih’ snaga, koje bi uključivale vazdušnu zaštitu, logistiku i rezervne trupe, bio bi da garantuju sprovođenje mirovnog sporazuma ili makar primirja na ukrajinskom tlu“, analizira Jean-Sylvestre Mongrenier, istraživač sa Instituta Thomas More za CNEWS.

Ovakva reakcija EU opisana je kao „preuranjena i nekontrolisana“, smatra Jean-Marie Collin, portparol ICAN Francuska i istraživač pri GRIP-u. On je za CNEWS istakao da „nije bilo promišljenog odgovora na stavove Donalda Trampa, iako je on tokom kampanje jasno govorio šta namerava da uradi“.

„Moramo učiniti sve što možemo za pravedan i trajan mir u Ukrajini. To je moguće samo uz jedinstvo svih partnera: potrebna je snaga cele Evrope, Amerike i svih onih koji žele stabilan mir“, apelovao je Zelenski putem Telegrama u nedelju. Kasnije je izjavio da je spreman da „odmah“ napusti predsedničku funkciju u zamenu za članstvo Ukrajine u NATO-u, što Vašington, kako se čini, ne podržava.

Nastavak ruskog napredovanja

Osim intenzivnih diplomatskih dešavanja, ruska vojska nastavlja da ostvaruje dobitke na terenu. Moskva je 21. februara saopštila da je zauzela dva naselja u regionu Donjecka, blizu granice sa Dnjepropetrovskom oblasti, gde do sada nije imala kontrolu. Ministarstvo odbrane Rusije navelo je da su njihove snage zauzele ukrajinska sela Nadeždinka i Novosilka, južno od Donjecka.

Od kraja 2022. godine, Kremlj tvrdi da su regije Donjeck, Zaporožje, Lugansk i Herson deo Rusije, iako još uvek ne kontroliše te teritorije u potpunosti.