Uz sve geopolitičke nemire, one ne gube vrednost: Ovo tržište beleži rast od 2.000% u poslednje 2 decenije

Artprice, francuska kompanija koja prati tržište umetnina i ima ekstenzivnu bazu podataka aukcijske prodaje radova preko 800,000 umetnika, objavila je svoj godišnji izveštaj za 2023. godinu.

Izveštaj pokazuje da je tržište umetnina dostiglo rast od 2.200 odsto u periodu od 2000. godine. Uz sve geopolitičke nemire i previranja na globalnom nivou, umetnine ne gube svoju vrednost i ostaju pouzdana investicija.

Jejl Global (Yale Global) navodi primer brazilskog Ruanet zakona iz 1991. godine koji daje kompanijama opciju da ulažu u umetnost u zamenu za plaćanje poreza. Uslov je samo da umetnost i sve vezane aktivnosti budu dostune javnosti.

Dve slike su prodate za više od 100 miliona dolara – “Žena sa satom” Pabla Pikasa iz 1932. godine dostigla je cenu od 139.4 miliona dolara, što je i najskuplja Pikasova slika ikada prodata, a “Dama sa lepezom” Gustava Klimta iz 1917. godine je prodata za 108,4 miliona dolara.

Na aukcijama je prodato i 11 slika Endija Vorhola koje su dostigle ukupnu cenu od 81,4 miliona dolara. Ovo je malo u poređenju sa slikom “Upucana Merilin Monro u boji žalfije”, koja je prodata 2022. godine i oborila sve rekorde Vorhola dostigavši cenu od 195 miliona dolara.

U prilog činjenici da je trgovina umetninama unosna i pametna investicija ide podatak da je 2017. godine slika Leonarda Da Vinčija “Salvator Mundi”, prodata za rekordnih 450 miliona dolara saudijskom princu Mohamedu bin Salman Al Saudiju.

Po poslednjem izveštaju UNESCO iz 2017 godine, takozvana “kreativna ekonomija” doprinosi nešto više od 6.1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na globalnom nivou, što je u proseku između 2 i 7 odsto nacionalnog BDP-a širom sveta. Prema procenama Ujedinjenih Nacija industrije “kreativna ekonomija” (kultura, film, likovna umetnost, muzika itd.) godišnje donose više od 2 triliona dolara i kreiraju gotovo 50 miliona poslova globalno.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs