Za pelcere daju čak 200 evra, a njoj treba 40 godina da procveta! Zovu je “biljka za sve”

Sigurno ste svi čuli za agava sirup – zaslađivač koji se u zdravoj ishrani neretko koristi kao zamena za beli šećer. A da li znate za biljku agavu i da ona može da se gaji čak i u Srbiji? Zovu je biljka za sve, jer od nje može da se napravi brašno, tekila i sirup. Pošto je sirup u širokoj upotrebi, njegova cena iznosi i od 700 dinara za 200 grama sirupa.

Agava je biljka koja je specifična po nekoliko tačaka – pre svega, nije ju lako gajiti u kontinentalnim uslovima, ali verovali ili ne, postoji i u Srbiji i jedan Nišlija se bavi njenim uzgojem. Ona je posebna i po tome što vene odmah nakon što procveta, ali se na njeno cvetanje može čekati i do 40 godina. Ova biljka potiče iz pustinje, pa je kao takva otporna na velike temperaturne razlike i ekstremne vrućine. Pored toga što je poznata po tome što se od nje pravi tekila, ona je odlična sirovina za pravljenje različitih vrsta brašna i veštačkih zaslađivača.

Agava je biljka koja potiče iz porodice ljiljana, iako se zbog njenog izgleda do nedavno smatralo da je pripadnica porodice kaktusa. Ova biljka može imati i do sedam metara visoku, golu, iz ružice listova izraslu stabljiku, na čijem se vrhu rascvetava golema metlica s mnogo cvetova. Oko jedan metar dugačko, sočno mesnato lišće, koje pri zemlji pravi tako zvanu ružicu, na vrhu je šiljato, a po obodima oštre i vrlo šiljate bodlje.

Upotrebljava se lišće, i to sveže, ili sok isceđen iz lišća, ili lišće osušeno i samleveno u prah. Od nje se pravi sirup jer ima sladak ukus, neki kažu slađi od meda, ali i rakiju – srpsku tekilu.

U 16. veku došla u Evropu

Agavina je domovina Meksiko, iz kojeg je 1561. godine dopremljena u Evropu, a rasprostranjena je širom Sredozemlja, pa je danas možemo pronaći i kod nas, piše Agromedia. Na našem području udomaćila se agava latinskog naziva Agava americana. Neke vrste agave, kao Agava sisalana, daju vlakno sjajno bele boje, a iz nekih vrsta, poput plave agave (Agave tequilana), dobija se slatki sok. On se može piti odmah ili se alkoholnim vrenjem pretvara u napitak pulque – nacionalno piće u Meksiku s oko pet posto alkohola. Destilacijom se dobija poznata rakija tekila.

Agava kao hobi jednom Nišliji

Ljubiša Cvetanović iz niškog naselja Brzi Brod u svojoj kući i dvorištu ima kolekciju agava u kojoj su čak 92 različite vrste. Kaže da je sasvim siguran da ima najveću kolekciju tih biljaka na jugu Srbije, a vrlo verovatno i u čitavoj zemlji.

“Ljudi kod nas uglavnom uzgajaju kaktuse i ima dosta njih koji imaju zaista velike kolekcije. Poneko od njih uzgaja i agave, ali ne u ovolikom broju koliko ih ja imam”, priča za Agroklub i dodaje da ove biljke zauzimaju dosta prostora i zbog toga mnogi izbegavaju da ih čuvaju.

“Neke su visoke i do dva metra”.

Stižu iz Kine, Španije…

Prvu vrstu “amerikano” kupio je pre skoro 30 godina, nakon čega dugo nije nabavio ni jednu novu biljku.

“Ozbiljno sam krenuo da se bavim uzgajanjem 2017. godine nakon što sam na izložbi cveća u Tvrđavi kupio dve agave od poznatog niškog cvećara Baneta Stojiljkovića. Zapale su mi za oko, pa sam otišao kod njega i kupio još dve, a on mi je jednu poklonio”, kaže naš sagovornik koji je zbog zdravstvenih problema u penziji od pre nekoliko godina.

Od tada je počeo da uvećava svoju kolekciju. Uglavnom ih kupuje, a razmenjivao ih je sa jednom ženom iz Mostara koja takođe ima veliku kolekciju.

“Nabavljam ih u našoj zemlji, ali i u Kini, Bugarskoj, Mađarskoj, Italiji, Španiji i Holandiji. Na žalost, ne mogu da ih nabavljam iz Nemačke i nekih drugih evropskih zemalja jer uzgajivači neće da ih šalju u Srbiju zato što nismo u Evropskoj uniji.”

Cena i do 200 evra

Kako nam objašnjava, agave mogu da se razmnožavaju iz semena, ali u tom slučaju treba dosta vremena da biljka izraste. On ih razmnožava pelcerima koje kupuje.

“Cene su različite i zavise od toga koliko ih ima na tržištu, ali i koliko je velika biljka koja se prodaje. Ima pelcera koji su svega tri centimetra, a koštaju 2.000 dinara. Pojedine biljke koštaju 150 do 200 evra i to su najviše cene”.

Priča nam da ove ukrasne, višegodišnje bijke nisu zahtevne za čuvanje. Vole toplotu i ne smetaju im visoke temperature.

Izvor/Saznaj više: Mondo.rs