Završetak samita G20 u Riju: Skup između klimatske krize i nuklearne pretnje

Pod senkom klimatske krize i nuklearne pretnje, samit G20 okončan je 19. novembra u Riju, u atmosferi koja je bila posebno turobna, dok svet s nestrpljenjem prati političke promene u Sjedinjenim Američkim Državama.

“Borba za opstanak”

Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva opisao je očuvanje klime kao jedan od ključnih ciljeva ovog dvodnevnog samita. Međutim, okupljanje lidera najvećih svetskih ekonomija nije donelo odlučujuće pomake u rešavanju ovog pitanja, uprkos tome što se UN-ova konferencija o klimi, COP29, približava završnoj fazi u Bakuu, Azerbejdžanu.

Očekivanja od samita u Riju bila su velika, budući da G20, koji okuplja 19 zemalja, Evropsku uniju i Afričku uniju, učestvuje s 85% svetskog BDP-a i 80% emisija gasova sa efektom staklene bašte. Na kraju brazilske predsedavanja forumom, Lula je pozvao na hitnu akciju, naglasivši da se zadaci COP29 ne smeju odlagati do COP30, koji će se održati sledeće godine u Belemu, srcu Amazona.

„Ne možemo odlagati ono što je hitno potrebno uraditi već u Bakuu“, upozorio je Lula tokom završne plenarne sednice u utorak. Američki predsednik Džo Bajden, u svom obraćanju, istakao je da je klimatska kriza „najveća egzistencijalna pretnja za čovečanstvo“ nekoliko nedelja pre završetka svog mandata.

Povećanje klimatskog finansiranja

Iako su ovi pozivi bili emotivni, zajednička deklaracija doneta u ponedeljak uveče nije donela očekivane rezultate. U tekstu se ističe potreba za povećanjem klimatskog finansiranja „na milijarde dolara iz različitih izvora“, uz poseban akcenat na potrebe siromašnih zemalja.
Ipak, mnoge nevladine organizacije ocenjuju da deklaracija nije dovoljno precizno odgovorila na pitanje ko treba da snosi troškove. Takođe, u tekstu se izbegava eksplicitno pominjanje odustajanja od fosilnih goriva, što je ranije dogovoreno na klimatskoj konferenciji u Dubaiju. Lula je još jednom apelovao: „U borbi za opstanak nema mesta za negiranje činjenica i dezinformacije.“

Nuklearna pretnja ponovo u fokusu

Lula je želeo da na samitu stavi akcenat na probleme siromaštva, ali su ratovi, posebno u Ukrajini, zauzeli centralno mesto.
Samit se odvijao u trenutku eskalacije sukoba. Dan pre njegovog početka, Vašington je dao zeleno svetlo Kijevu za upotrebu dalekometnih raketa na teritoriji Rusije. Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je ponovo bio odsutan sa samita, potpisao je dekret kojim se proširuju uslovi za korišćenje nuklearnog oružja, što je dodatno pojačalo napetost.

Američki i britanski zvaničnici osudili su „neodgovornu retoriku“ Moskve, dok je francuski predsednik Emanuel Makron apelovao na „razum“ Vladimira Putina, nazivajući njegovo ponašanje „eskalirajućim“. Tokom susreta sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, Makron je zatražio da Peking iskoristi svoj uticaj kako bi obuzdao ruskog lidera.

Na kraju ovog tmurnog samita, Lula je predsedavanje G20 predao svom južnoafričkom kolegi Sirilu Ramafosi, čija će zemlja voditi forum u narednoj godini. Emotivnim tonom, Lula je citirao Nelsona Mandelu: „Lako je rušiti i uništavati, heroji su oni koji grade.“