Zašto će letnji solsticij 2024. biti najraniji u proteklih 228 godina

Letnji solsticij će se 20. juna 2024. desiti najranije tokom poslednjih 228 godina – i to je samo početak. Tokom naredne 72 godine, taj godišni događaj će se dešavati sve ranije svake četiri godine, piše IFL Science.

Letnji solsticijum ima tendenciju da se dešava 21. juna svake godine. To je tačka kad je Zemljin severni pol maksimalno nagnut ka Suncu, zbog čega taj dan takođe ima najviše sati obdanice i najkraću noć. Ovo se događa zbog Zemljine ose, koja je nagnuta 23,5 stepeni u odnosu na svoju orbitu oko Sunca.

Nasuprot tome, dok severna hemisfera doživljava najduži dan, južna hemisfera ima najkraći dan – svoj zimski solsticijum.

Ove godine, međutim, dešava se nešto interesantno. Letnji solsticijum će se desiti ranije nego obično – 20. juna u 8:50 posle podne po zapadnoevropskom vremenu. To će biti najraniji letnji solsticijum od 1796. Drugačije rečeno, letnji solsticijum se poslednji put desio ovako rano kad je Džordž Vašington bio predsednik Sjedinjenih Američkih Država, a Francuska revolucija još trajala.

U suštini, ova varijacija se dešava zbog gregorijanskog kalendara i načina kako obeležavamo protok vremena. Da ne bude zabune, gregorijanski kalendar je veoma dobar, naročito u poređenju sa svojim prethodnikom, julijanskim kalendarom

Putovanje Zemlje oko Sunca svake godine nije tačno 365 dana, već 365,242189 – gregorijanski kalendar stoga postavlja prestupne godine da bi prosečna godina iznosila 365,2425 dana.

U svakoj normalnoj – neprestupnoj – godini imamo 365 dana, što znači da solsticijumi (i ekvinocijumi) nastupaju malo kasnije svake naredne godine u odnosu na prethodnu. Zatim, svake četiri godine, imamo prestupnu godinu sa 366 dana – dodatni dan je 29. februar. To znači da su te godine solsticijumi i ekvinocijumi 18 sati, 11 minuta i 14,87 sekundi ranije nego prethodne godine.

Međutim, da bi gregorijanski sistem funkcionisao, prestupna godina treba da je deljiva sa četiri. Ako se godina završava sa „00“, kao u slučaju 1800, 1900, 2000, može biti prestupna samo ako je deljiva sa 400.

Godina 2000. je bila takva. Bila je deljiva i sa 4 i sa 400, ali 1900, 1800. i 1700. nisu. Izostavljajući prestupne godine za ove vekove – što znači isključivanje tri prestupne godine svakih 400 godina – izvodimo usklađivanje sa stvarnom brzinom kojom planeta juri kroz kosmos.

Ovo znači da svake četiri godine u veku koji ne počinje prestupnom godinom kumulativno brojimo 365,25 dana godišnje četiri godine, a ne 365,242189 dana godišnje. Rezultat je da računamo vreme „previše brzo“ – oko 45 minuta.

Tako je letnji solsticijum ove godine oko 45 minuta ranije nego u 2020. To takođe znači da će se ova tendencija nastaviti do 2096, kad će se solsticijum desiti 20. juna u 6:32 pre podne po zapadnoevropskom vremenu. Nakon toga će se solsticijum ponovo dešavati kasnije u godini pošto se ciklus resetuje.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs