Dino je najpoznatiji gastarbajter: ‘Mnogi će se u idućih pet godina vratiti iz inostranstva. Ljudi osjećaju krizu i traže plan B’

Više nema tolike razlike u kvalitetu života na Balkanu i zemljama zapada. Možda se na Zapadu još uvek više zarađuje ali kvalitet života se ogleda u slobodnom vremenu, životu sa što manje stresa, druženjem…Poslednjih dvadeset godina se iz X faktora kvalitet života na Zapadu promenio, a u zemljama Balkana dosta poboljšao. Zato se sve više naših ljudi vraća a na Zapad ih sada manje je dolazi da živi nego ranije. Dino Klepo je jedna sjajna osoba koja ima veliki broj pratilaca na društvenim mrežama i koji propagira da se svi narodi Balkana drže zajedno i pomažu na Zapadu. On inače živi u Nemačkoj i evo šta je rekao o trenutnoj situaciji u toj zemlji koja ima mnogo sličnosti sa ostalim zemljama zapadne Evrope pa i Francuskoj.

„Situacija se prilično menja. Inflacija je učinila svoje, tako da na relativno normalne plate mnogo manje ostaje za život. Ipak, ljudi su došli zbog novca, a ne nekog života ovde. Stanarine su abnormalno visoke. Plate slabije prate rast cena“, rekao je gastarbajter iz BIH koji živi u Nemačkoj Dino Klepo.

Dino Klepo je najpoznatiji gastarbajter, čovek koga na društvenim mrežama prati više od 200.000 ljudi. Mnogima je ovaj Jablaničanin pomogao u životu, posebno kada su dolazili u Nemačku i tamo započinjali novi život. Zahvaljujući njemu, pre svega njegovim savetima, oko 30.000 ljudi pronašlo je posao u ovoj zemlji, što ga verovatno čini i svetskim rekorderom.

Kako u se odmori završili, a dijaspora se vratila svojoj „drugoj“ kući, Dino je za Večernji list ispričao kakvo je stvarno stanje u Nemačkoj, a ono ne zvuči nimalo dobro. Dino je u Nemačkoj decenijama. Više od 30 godina radi u humanitarnoj organizaciji „Pomoć čoveka čoveku“ koju je osnovala njegova majka, pa je i on sam nastavio humanu misiju.
„Dosta razgovaram s ljudima koji relativno dobro žive, kako našima tako i domaćim Nemcima. Svi osećaju neku krizu u vazduhu i traže plan B. Neki žele da se vrate dole, a neki da idu dalje. U Nemačkoj se konstantno priča o krizi ekonomije, industrije. Zbog povećane cene energenata mnoge kompanije propadaju ili se sele van Nemačke. Onda ovo zveckanje oružjem s Rusima. Pretnje ruskim napadima su tempatizovane kao realna opcija. Mnogo se priča i o tome da je srednja klasa prinuđena da koristi svoju ušteđevinu kako bi izašla na kraj sa poskupljenjima. To stvara dodatnu nervozu“, istakao je Klepo.

Prema njegovim rečima, situacija sa cenama u Nemačkoj nije na zavidnom nivou, pa je tako sve poskupelo.

„Razgovarao sam sa komšijama i mnogo porodica koje jedva spajaju kraj s krajem. Briga za decu posle škole plaća se po 250 evra, a za dvoje dece to je 500 evra. Gde su još stanarine pa izlazak negde, onda i odlazak na odmor, koji je u Nemačkoj uvek bio realan. Sve je drastično poskupelo“, dodaje lepo.

Ovaj humanitarac kaže i da se sigurnosna situacija uveliko pogoršala. „Pre svega, u porastu je nasilje među mladima. Napadi noževima su enormno porasli. Svaki dan možete da pročitate ‘uboden ovaj, uboden onaj’, i to deca od 13 do 19 godina“, kaže Klepo.

Mnogi razmišljaju o povratku

Kaže i da mnogi ljudi s Balkana razmišljaju o povratku, međutim, retki su oni koji zaista odluče da se vrate.

„Koliko god da je u Nemačkoj loše, a inflacija nije zaobišla ni Balkan, ovde se još uvek više zaradi i ostane nešto. Ali kulturološka razlika je pomalo problem, pa je to mnogima i najveći podsticaj da se vrate. Forsiraju se rodna ideologija, dugine boje, a to naš, većinom tradicionalan narod, iritira. Ali i dalje je evro uvek draži nego načelo i to je tako“, kaže Klepo.

On je govorio i o tome kako bi ova kriza mogla da se završi.

„Kapitalistički sistem bazira se na krizama kao nekoj vrsti čišćenja, devaluacije. Kao i svaka kriza, kao i koronakriza, i ovo će proći i trebao bi da dođe veliki uspon. Globalizacija je našla svoj kraj. Nemačka je jedna od država s ekonomijom baziranom na izvozu i to je svima koji prate svetsku situaciju jasno. Takođe, mislim da će Balkan, a tu ističem i Bosnu i Hercegovinu, postati ponovno atraktivan, a naravno, ako se uspe stati nacionalizmu barem malo ukraj. Mnogi su spremni graditi svoje i na svojoj rodnoj grudi stvoriti nešto konkretno. Poznajem mnogo ljudi koji u sledećih pet godina planiraju opet da žive u zemljama Balkana, koji će se vratiti svojim kućama. Razgovaram s ljudima iz BiH, Hrvatske, Srbije… Mnogo ih ima neki plan povratka nakon što zarade još koji evro ovde i onda bi ti prostori opet mogli da ožive, a čemu se svi moramo da se radujemo jer su to bogomdana područja za kvalitetan život“, kaže Dino.

Izvor: Večernji list