Jeli kuvane koze, jelene, konje, kornjače, nosoroge… Ognjišta neandertalaca otkrila dijetu iz praistorije

Činjenica da su neandertalci, najbliži rođaci modernih ljudi, umeli da koriste vatru i da je upotrebljavaju, između ostalog, i za kuvanje, demonstrira njihovu inteligenciju i potvrđuje neke ranije studije o njima, naveli su stručnjaci sa italijanskog Univerziteta u Trentu u saopštenju, a prenosi Phys.org.

– Neandertalci su bili sposobni za simboličko razmišljanje, mogli su da stvaraju umetnička dela, znali su kako da ukrase svoja tela ličnim ukrasima i imali su veoma raznoliku ishranu. Ako se tome doda ono što smo otkrili i sada možemo da kažemo sa sigurnošću – da su jeli kuvanu hranu, to pokazuje da su bili vešti koliko i homosapijensi koji su živeli hiljadama godina kasnije – rekao je Dijego Anđelući, arheolog sa Univerziteta u Trentu i koautor istraživanja upravo objavljenog u žurnalu Plos One.

Prvi pravi dokazi o upotrebi vatre

I ranije je postojalo verovanje da je Homo neanderthalensis znao kako da koristi vatru, dodao je on.

– Međutim, jedno je koristiti vatru koja nastaje prirodnim procesima, na primer posle udara groma, a drugo zapaliti je, održavati je drvima i koristiti je za kuvanje, zagrevanje i odbranu. U ovoj studiji mi demonstriramo zašto više nema sumnje da neandertalci znali kako da pale vatru i da je ona bila centralni element u njihovom dnevnom životu – rekao je Anđelući.

On i njegovi saradnici u studiji su dokumentovali i poredili ostatke korišćenja vatre na jednoj lokaciji – u pećini Gruta de Oliveira u centralnom Portugalu, jednom od najvažnijih evropskih arheoloških lokaliteta iz srednjeg paleolita. Ono što izdvaja ovu pećinu je što su ispitivanja i iskopavanja u njoj vršena sistematski i sa velikom preciznošću tokom više od 20 godina, između 1989. i 2012.

Pećina je deo krškog područja Almonda, gde postoji veliki lanac pećina iz različitih perioda praistorije. Najstariji slojevi su naseljavani pre oko 120.000 godina, a najmlađi pre oko 40.000 godina. Veruje se da su neandertalci živeli na tom prostori pre između 100.000 i 70.000 godina.

– Za nas je Almonda poklon koji ne prestaje da nam daje različite artifakte i ostatke. Tu zaista postoji svašta – rekao je Anđelući.

U ovom slučaju, arheolozi su pažnju posvetili praćenju ognjišta koja su pravljena s namerom i korišćena u pećinama. Otkrili su oko deset različitih ognjišta na području od oko 30 kvadratnih metara, dubokokm oko šest metara. Kako naglašavaju, tu nema greške jer su okrugle strukture ispunjenje ostacima. Upravo oni pokazuju šta su oni koji su naseljavali pećinu spremali.

– Otkrili smo spaljene kosti, spaljeno drvo i ostatke pepela. Kamen ispod toga je izmenjen visokom temperaturom. To je ključni detalj koji nam pokazuje da je struktura u primarnoj poziciji. Vatra je bila fundamentalni element u njihovim dnevnim životima. Činila je mesto udobnim i pomagala u socijalizacije. Daje osnovnu ideju doma i možda su ga tako i doživljavali – rekao je Anđelući.

Otkrili su šta su jeli, pa čak i koje su kulinarske tehnike koristili, dodaje.

– Otkrili smo ostatke i spaljene kosti kuvanih koza, jelena, konja, tura, nosoroga, kornjača koje su najverovatnije okretali na leđa i puštali da se dinstaju na vrelom kamenju. Meso je bilo glavni deo jelovnika u ovom delu pećine, ali u drugim delovima pećine pronađeni su i ostaci ribe, dagnji i mekušaca. Otkriveni su i ostaci pečenih pinjola. Još u istraživanjima iz 2020. pokazali smo da su neandertalci imali raznoliku dijetu, ali ova najnovija istraživanja su pokazala da su koristili vatru da pripreme hranu – rekao je Anđelući.

Uprkos ostacima, arheolozi i dalje ne uspevaju da utvrde kako su neandertalci palili vatru.

– Možda su radili isto što i ljudi u neolitu, udarali kremen o drugi kamen i bacali varnice na suva gnezda, na primer. To je tehnika koja je otkrivena proučavanjem čuvenog Ecija, ledenog čoveka. Međutim, za sada još nismo našli dokaz toga – rekao je Anđelući.

Najnovija istraživanja pokazala su i da su neandertalci živeli skoro isto kao homosapijensi nešto kasnije.

– Nema suštinskih razlika: živeli su u pećinama na sličan način. Njihove sposobnosti su takođe znak inteligencije. Čini mi se da oni nisu bili različita vrsta ljudi, već samo druga ljudska forma – rekao je on.

Novo razumevanje ljudskih rođaka

Kako je Telegraf Nauka već pisao, novi nalazi o neandertalcima značajno menjaju shvatanja o ovim najbližim ljudskim rođacima. Tako su nedavno otkrivene pećinske žvrljotine koje su napravili neandertalci pre oko 57.000 godina, a pronađeni su i oružje i oruđe napravljeni od kostiju. Osim toga, danas je objavljeno i istraživanje da su neandertalci zarad hrane lovili i najopasnijeg predatora tog vremena – pećinskog lava.

Neandertalci (Homo neanderthalensis) su naseljavali Evropu i deo Azije od pre oko 400.000 do pre 40.000 godina, kada su izumrli. Ipak, deo njih se izmešao sa modernim ljudima i dosta ljudi danas ima neanderske gene u sebi. Najnoviji nalazi pokazuju da su ljudi sa tri neandertalske varijante u genu SCN9A, koji je uključen u senzorne neurone, osetljiviji na bol od uboda u kožu.

Smatra se da su neandertalci prvi živeli u porodičnim zajednicama, da su sahranjivali mrtve uz određene rituale i verovali u zagrobni život. Bili su snažniji od ljudi, imali su veći mozak, ali se smatra da nisu bili inteligentniji.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs