Kolumbija se obraća Venecueli za pomoć u „iskorenjivanju” naoružanih bandi u pograničnom regionu

Kolumbija je u četvrtak pozvala susednu Venecuelu da pomogne u borbi protiv gerilaca koji su odgovorni za nedelju krvavog nasilja, tokom kojeg je raseljeno 40.000 ljudi u bezakonoj pograničnoj oblasti.

„Bio sam u kontaktu s trenutnom vladom Venecuele“, rekao je kolumbijski predsednik Gustavo Petro, predlažući „zajednički plan za iskorenjivanje naoružanih bandi na granici“.

Kolumbija se suočava s poteškoćama u obuzdavanju nasilja u planinskoj severoistočnoj oblasti Katatumbo, gde levičarska milicija sa 5.800 pripadnika napada rivalske naoružane grupe i njihove navodne simpatizere.

Nacionalna oslobodilačka armija (ELN) pokušava da uspostavi kontrolu nad delom pograničnog regiona koji je dom plantažama i rutama za krijumčarenje, koje obezbeđuju veći deo svetskog kokaina.

Ofanziva je, prema procenama vlade i Ujedinjenih nacija, odnela najmanje 80 života, dok su desetine ljudi otete, a na desetine hiljada raseljeno.

Tela bebe i dvoje tinejdžera pronađena su među mrtvima u regionu, naveo je glavni kolumbijski forenzičar, Horhe Arturo Himenez.

Nasilje je Kolumbiju gurnulo u jednu od najgorih bezbednosnih kriza poslednjih godina, narušavajući vladine nade za mirnu demobilizaciju jedne od najmoćnijih milicija u zemlji.

Novinari AFP-a, koji su u četvrtak putovali područjima pod kontrolom pobunjenika, videli su naoružane pripadnike ELN-a kako otvoreno čuvaju kontrolne punktove.

Ipak, Petrova inicijativa u saradnji s Venecuelom nosi sa sobom mnoge potencijalne izazove.

Obaveštajne službe Kolumbije tvrde da ELN već dugo uživa podršku i zaštitu Venecuele, a veruje se da neki lideri grupe žive preko granice.

S druge strane, Petrova odluka da stupi u kontakt s vladom predsednika Nikolasa Madura tako brzo nakon što je optužen za krađu još jednih izbora od demokratske opozicije, mogla bi izazvati gnev.

S druge strane, Venecuela je optužila Kolumbiju da pruža „utočište“ vođama bande Tren de Aragua – jedne od najvećih bandi u Venecueli, koja broji oko 5.000 članova i deluje širom Latinske Amerike.

Ova grupa se bavi krijumčarenjem migranata, trgovinom drogom, otmicama i reketiranjem, i bila je meta predsednika Donalda Trampa za uključivanje na listu terorističkih organizacija u SAD.

‘Ofanzivne operacije’

Do sada je Kolumbija na krizu na granici odgovorila proglašavanjem vanrednog stanja, obustavom mirovnih pregovora s ELN-om, ponovnim izdavanjem naloga za hapšenje njihovih lidera i slanjem oko 5.000 vojnika u to područje.

Uprkos Petrovoj izjavi da će doneti „rat“ ELN-u, kolumbijska vojska je do sada samo ušla u teritorije pod kontrolom pobunjenika, postavljajući osmatračnice i patrolirajući urbanim oblastima.

U pograničnom gradu Tibu u sredu, novinari AFP-a su čuli najmanje pet glasnih eksplozija, za koje je vojska rekla da su bile artiljerijski testovi.

Kasnije tog dana, kolumbijska vojska je saopštila da je započela „ofanzivne operacije“, ali nije bilo odmah jasno na šta su se one odnosile.

Za hiljade stanovnika koji još čekaju u skloništima, rešenje ne može doći dovoljno brzo.

Zilenija Pana (48) pobegla je od sukoba sa svojom osmogodišnjom i trinaestogodišnjom decom, pronašavši relativnu sigurnost u Okanji, malom gradu na zapadnom obodu kordiljera.

„Videti mrtva tela bilo je tužno, bolno. To slama vašu dušu, vaše srce,“ rekla je za AFP.

Rekla je da se moli samo da borbe prestanu kako bi mogla da se vrati kući sa svojom decom, dodajući: „To je sve što želimo, to je sve što tražimo od tih ljudi.“