Konj peršeron, nežan francuski džin na čijim su leđima jahači sigurni kao u majčinom zagrljaju!

Peršeron je jedan od najnežnijih divova u svetu konja: nekada ratnik, a potom moćan radnik, danas je on izuzetan za jahanje, ali dominira i u zaprezi.

On se često ukršta sa lakim rasama, kao što su čistokrvni konji, da bi se dobio sportski tip grla za jahanje.

Težina peršerona je gotovo neverovatna i iznosi od 800 kg do 1, 2 tone! Doktor Le Gers, čistokrvni peršeron, predstavnik rase sa impozantnim gabaritima od 213 cm visine u grebenu i težinom od čak 1.4 tone, najveći je konj u Francuskoj, u čitavoj istoriji uzgoja konja u ovoj zemlji.

Telo peršerona je mišićavo, čelo široko i ravno, uši male i uspravne, a vrat lučni. Odličan je za jahanje, kako za iskusne jahače, tako i za početnike.

Konj peršeron živi 25 do 30 godina.

Istorija i poreklo peršerona

Rasa peršeron je razvijena u provinciji Perše u francuskom regionu Normandije. Ne zna se mnogo o poreklu rase, iako postoji nekoliko teorija. Veruje se da su najraniji peršeroni nastali ukrštanjem izdržljivih barba i velikih flamanskih vučnih rasa. Arapske krvne loze su na kraju uvedene da bi dodale atletski izgled i prefinjenost.

U 19. veku, francuska vlada je razvijala rasu na Nacionalnoj farmi za uzgoj Le Pin gde se ovi konji i danas gaje. Iako je bio popularan u gotovo celom svetu kao tegleći konj, broj peršerona se smanjio kako su traktori i automobili zamenili živu konjsku snagu.

Veličina, uzgoj i upotreba peršerona

Peršeron u proseku ima dužinu 15 do 19 šaka i teži od 800 kg pa i preko tone, ali dužina i težina zavise od krvne loze. Zato je potrebno mnogo više životnog prostora u odnosu na onaj koji koristi prosečno grlo.

Prvobitno uzgajan kao ratni konj, peršeron se danas najčešće viđa kako vuče kočije i sanke. Snaga i izdržljivost čine ga idealnim za upotrebu u seči drva i na farmama. Jahači koji preferiraju velike konje često biraju peršerona zbog njegove kondicije i prilagodljivosti. Peršeron se može jahati i veoma je dobar u dresuri. Plašljivi jahači i početnici će uživati u sigurnosti koju im nudi ovaj konj.

Boje i šare na peršeronu

Peršeron može da bude crn, siv, kestenjast, boje lovora, crvenkast, prskanosiv... Peršeroni odgajani u Francuskoj na svet stižu crni i s vremenom postanu sivi i nijedna druga boja nije dozvoljena u registru. Iako su bele šare dozvoljene, višak belog se ne toleriše. Ovi konji nemaju mnogo dlake na nogama, kao klajdsdejl i neke druge rase, ali su im noge mišićave, dok njihove grive i repovi mogu biti veoma debeli i talasasti.

Peršeron je moćan konj ponosnog držanja, veoma je inteligentan i želi da ugodi vlasniku. Njegova izdržljivost je legendarna: ljubitelji ove rase u 19. veku su hvalili sposobnost ovog konja koji je dnevno u kasu prelazio 65 kilometara!

Ishrana, nega i zdravlje peršerona

Peršeron jede mnogo više od konja prosečne veličine, petnaestak kilograma kvalitetnog sena i oko dva kilograma žitarica za dan. Vitaminski i mineralni dodaci su neophodni ako konj ne može da se hrani na pašnjaku.

Peršeron je generalno zdrav konj sa minimalnim problemima u ponašanju. Iako ima jak imunitet, sklon je određenim zdravstvenim problemima. Kao i mnoge druge teške rase konja, neki peršeroni mogu razviti miopatiju skladištenja polisaharida (mišići nepravilno skladište glukozu, a mišićno tkivo se oštećuje). Ova bolest se ne leči, ali se može kontrolisati ishranom i aktivnošću.

Mladi peršeroni su skloni pojavi osteohondritisa, stanja bolnih zglobova na čijim hrskavicama i kostima se stvaraju pukotine, a uzroci tome su brzi rast i aktivnost.

Svakodnevna dobra nega je veoma važna za peršerona, naročito u hladnoj klimi, pa njihova dlaka raste gušće i postaje veoma teška. Stoga je redovno negovanje neophodno kako bi se eliminisala nečistoća, ostaci hrane i druga prljavština, kao i umršene dlake. Poznato je da dlaka oko konjskih nogu privlači bakterije, koje mogu izazvati upalu kože i infekcije, pa je neophodno da to područje kod konja bude dobro održavano, čisto i suvo.

Potrebno mu je redovno čišćenje nozdrva i ušiju, a na svakih sedam dana teba pregledati usnu duplju radi ranog otkrivanja zapaljenskih procesa.

Peršeron je željan da ugodi vlasniku i jahaču, ima snažnu radnu etiku i prijateljsi je nastrojen, ali njegova veličina može da bude zastrašujuća i sklon je zdravstvenim problemima.

Iako je oličenje mirnoće i stabilnosti, peršeron je oštrouman konj koji munjevito reaguje.

Šampioni i proslavljeni peršeroni

Oždrebljen 1823. godine, konj Žan Le Blan smatra se jednim od osnivača moderne peršeronske rase i svi današnji peršeroni mogu pratiti svoje krvne linije do ovog konja.

Tokom kasnog 19. i početkom 20. veka, kompanija Armor bila je poznata po žutim vagonima koje je koristila za isporuku robe, a vukli su ih sivi peršeroni koji su učestvovali i u cirkuskim predstavama.

U 19. veku, pivara Pabst je koristila peršerone za dovoženje žitarica i isporuku piva u Čikagu. Porodica Pabst je uzgajala peršerone i takmičila se s njima na Svetskom sajmu 1904. godine.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs