Požar na udaljenom francuskom ostrvu ugrožava divlji svet i istraživačku stanicu

Ovo ostrvo, poznato po bogatstvu biodiverziteta, takođe je dom jedne od dve svetske istraživačke stanice koje prate koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.

Ovaj vazdušni snimak, napravljen 31. decembra 2022. godine, prikazuje ostrvo Amsterdam, jedno od pet administrativnih okruga Francuskih južnih i antarktičkih teritorija. Istraživačka stanica Martin-de-Viviès jedino je naseljeno mesto na ostrvu. © Patrick Hertzog, AFP
Od 15. januara, požar besni širom ostrva Amsterdam, malog ostrva površine 58 km², kojim upravljaju Francuske južne i antarktičke teritorije (TAAF). Francuska vlada nema mogućnost da interveniše i jedino može da čeka kišu kako bi ugasila vatru koja guta ovu izolovanu teritoriju, udaljenu skoro 2.800 km od ostrva Reunion.

Do 10. februara, više od polovine ostrva je izgorelo, prema podacima prefekture TAAF, zasnovanim na satelitskim snimcima.

Kada je požar izbio, na ostrvu je boravilo 31 osoba – tehničko osoblje, vojno osoblje i naučnici – koji su radili u stalnoj istraživačkoj stanici Martin-de-Viviès. Svi su evakuisani 16. januara. Srećom, u blizini se nalazio francuski brod za lov na jastoge, „Austral“, koji ih je primio na palubu.

Dva dana kasnije, prebačeni su na brod za snabdevanje TAAF-a „Marion-Dufresne“, koji je takođe bio u misiji u tom području, pre nego što su 5. februara stigli na ostrvo Reunion.

Uzrok požara je i dalje nepoznat, a prema prefekturi, vatra je izbila na tački Pointe Bénédicte, oko 3 km od baze Martin-de-Viviès. Požar se potom proširio ka jugu zbog nepovoljnih vremenskih uslova, karakterisanih suvim vremenom i jakim vetrovima.

Do 10. februara nije bilo moguće precizno utvrditi da li je požar još uvek aktivan, jer satelitski snimci nisu mogli da potvrde nivo aktivnosti žarišta.

Utočište za biodiverzitet

Požar je izazvao ozbiljne posledice iz dva razloga. Prvo, ostrvo Amsterdam, koje je pod zaštitom UNESCO-a, predstavlja ključno stanište za biodiverzitet. Na njemu obitava veliki broj morskih ptica, uključujući endemskog amsterdamskog albatrosa, kao i 84 odsto svetske populacije indijskog žutonosog albatrosa, prema podacima Francuskog polarnog instituta. Ostrvo je takođe dom kolonijama morskih slonova i krznenih foka, koje se u ovom periodu godine razmnožavaju na njegovim obalama.

Vegetacija ostrva je takođe jedinstvena, zahvaljujući prisustvu žbunaste biljke Phylica arborea, jedinog drvenastog oblika vegetacije prisutnog u pet okruga Francuskih južnih i antarktičkih teritorija.

Iako je još uvek rano za procenu štete nanete biodiverzitetu, naučnici su zabrinuti zbog ugroženih vrsta koje su sada zarobljene plamenom.

Merenje globalnog zagađenja vazduha

Drugi ozbiljan problem koji požar donosi jeste mogućnost gubitka naučnih podataka. Ostrvo Amsterdam je dom važnog centra za praćenje atmosferskih uslova. Stanicu vodi Francuska laboratorija za klimu i životnu sredinu, a zbog svoje geografske izolovanosti i niskog nivoa ljudske aktivnosti, lokacija je idealna za merenje zagađenosti vazduha.

„Geografski položaj ostrva, njegova izolovanost i odsustvo ljudskih aktivnosti omogućavaju da se merenja vrše u izuzetno ‘čistom’ okruženju“, objašnjava Mark Delmot, direktor centra.

Na stanici se u realnom vremenu prate atmosferske koncentracije ugljen-dioksida, metana, azot-suboksida i ozona. Ovi podaci se zatim upoređuju sa mrežom od dvadeset stanica koje prate koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte, pružajući neprocenjivu bazu za proučavanje zagađenja vazduha i klimatskih promena.

Ovaj opservatorijum je jedan od retkih na svetu koji omogućava direktno merenje atmosferskog zagađenja na globalnom nivou, zajedno sa stanicom na havajskom vulkanu Mauna Loa. „Zahvaljujući ovim paralelnim merenjima, uvek imamo rezervni metod za prikupljanje podataka u slučaju kvara jedne stanice“, kaže Delmot.

Pored toga, ovo je najstarija stanica u francuskoj mreži za merenje zagađenja vazduha, što znači da poseduje najduži niz podataka za celu južnu hemisferu. „Svako prekidanje merenja predstavlja ozbiljan gubitak podataka“, dodaje Delmot.

Međutim, od izbijanja požara 15. januara, merenja su obustavljena – prvi put od 1981. godine. „Nadamo se da će prekid biti što kraći“, kaže on.

Teško je proceniti razmere štete

„Snimci koje smo dobili pokazuju da je sva vegetacija oko stanice izgorela, ali još uvek ne znamo da li su naši instrumenti oštećeni“, objašnjava Delmot. Napominje da su pre evakuacije preduzete sve moguće mere zaštite opreme.

Iako su stambeni objekti istraživačke stanice i dalje netaknuti, infrastruktura neophodna za rad osoblja pretrpela je značajna oštećenja. „Sistem za vodosnabdevanje i telekomunikacije više nisu u funkciji“, saopštila je prefektura. Budući da na ostrvu Amsterdam nema reka, jedini izvor pijaće vode dolazi iz kišnice, a solarni paneli, koji obezbeđuju električnu energiju za ostrvo, takođe su oštećeni.

Tokom nedelje 10. februara, sa ostrva Reunion biće poslata izviđačka misija. Sastavljena od sedam članova osoblja TAAF-a, uključujući lekara i četiri vatrogasca, misija će imati zadatak da proceni razmere požara, identifikuje potencijalna preostala žarišta i proceni štetu na infrastrukturi.

„Ovo nije prvi požar na ostrvu, ali je svakako jedan od najvećih u poslednjih nekoliko decenija“, kaže Delmot. „Kada budemo imali više informacija, moći ćemo da procenimo koje sanacije su neophodne.“

U svakom slučaju, potrebni popravci će iziskivati značajne troškove i mnogo vremena zbog ekstremne izolovanosti ostrva. Delmot je pozvao francusku vladu da se angažuje kako bi naučnici što pre mogli da nastave svoj rad.