Rast cena zlata znak nove krize? Ono što radi Kina podseća na 1960-te

Naime, zabrinutost se javlja u finansijskim krugovima o tome šta to znači za stabilnost globalnog monetarnog sistema zasnovanog na američkom dolaru.

Članak Rane Foruhar u ponedeljak pod naslovom “Zlato se vratilo – i ima poruku za nas” počeo je: “Lako je ismejavati zlatne bube, ali njihov trenutak je možda konačno došao”, prenosi Investitor.

Ona je ukazala na nekoliko neposrednih faktora za rast, zbog čega je cena zlata eskalirala sa oko 1.800 dolara prošle godine na blizu 2.400 dolara. To uključuje veću inflaciju u SAD od očekivane, zabrinutost oko geopolitike, predsedničke izbore u SAD i neizvesnost u pogledu monetarne politike.

Međutim, na delu su bili dugoročni faktori, uključujući i višu a dugotrajniju inflaciju, koja se osim “čuda produktivnosti vođenog tehnologijom” čini realnom perspektivom.

Jedan od glavnih faktora na koji je ukazala je ogromna promena u globalnom ekonomskom poretku.

Trgovinske tenzije s Kinom rastu, a naoružavanje nakon izbijanja rata u Ukrajini — kada su SAD i evropske sile zamrzle finansijska sredstva ruske centralne banke — dovelo je do “ubrzanih poteza u mnogim zemljama, posebno u Kini, za prodaju trezorskih novčanica i kupovine zlata kao zaštitu od finansijske moći Amerike.”

Ono što je nazvala “pomeranjem klatna“ navelo je mnoge analitičare da predvide “masivni rast zlata”.

Dva ekonomska stratega u BNP Pariba, velikoj evropskoj banci, predvidela su da bi zlato moglo porasti sa sadašnjeg nivoa od 2.347 dolara po unci – što je već rekordno visoko u monetarnom smislu, iako još nije prilagođeno inflaciji – na 4.000 dolara u “ne suviše dalekoj budućnosti”.

Kako je rekao jedan od analitičara, “ovo nije samo stvar kamatne stope. Ljudi se štite od novog sveta.”

Taj “novi svet” karakteriše pre svega rat i podela na suparničke blokove kako na ekonomskom tako i na političkom planu. Postoje potezi brojnih zemalja, ne samo Kine, da izvrše trgovinska plaćanja u vlastitim valutama i zaobiđu dolar.

Ono što radi Kina podseća na pad brenovudskog sistema

U nedavnom izveštaju Currency Research Associationa, citiranom u članku, navedeno je: “Kina kupuje zlato i prodaje trezorske zapise a to podsjeća na ono kako su evropske centralne banke počele da otkupljuju dolare za zlato kasnih 1960-ih, kada je Breton Vuds sistem počeo da se raspada.”

Bretonvudski sistem, koji je imao za cilj obnavljanje međunarodnog finansijskog sistema koji je bio razbijen Velikom depresijom 1930-ih, uspostavio je američki dolar kao globalnu valutu. Bio je podržan zlatom po stopi od 35 dolara po unci.

Ali to je bilo praćeno dubokom kontradikcijom koja je identifikovana početkom 1960-ih. Funkcionisanje sistema zahtevalo je odliv dolara iz SAD u ostatak sveta za finansiranje trgovine i investicija. Istovremeno, nagomilavanje dolara izvan SAD potkopalo je njihovu sposobnost da ih otkupi za zlato.

To u početku nije bio problem zbog ogromne snage SAD u odnosu na druge velike kapitalističke sile. Ali kako su se te ekonomije oporavile od ratnih razaranja i uvele produktivnije industrijske metode, konkurentska nadmoć SAD je erodirana.

Prekretnica je nastupila kada je američki trgovinski bilans postao negativan, što je dovelo do toga da je tadašnji američki predsednik Nikson uklonio zlatnu podršku dolara 15. avgusta 1971. godine.

Od tada, svet posluje s dolarom kao globalnom valutom. Za razliku od zlata, koje utelovljuje vrednost, papirni dolari nemaju suštinsku vrednost. Oni mogu da funkcionišu kao svetski novac, olakšavajući trgovinu, investicije, kredite i delujući kao skladište vrednosti u meri u kojoj su podržani ekonomskom moći američke države i njenog finansijskog sistema.

Izvor / Saznaj više: B92.net