Rat u Ukrajini: Danske obaveštajne službe upozoravaju na mogući ruski napad na Evropu u narednih 5 godina

U izveštaju objavljenom 11. februara, danske obaveštajne službe procenjuju da bi, u slučaju prekida borbi u Ukrajini, Rusija mogla da predstavlja vojnu pretnju baltičkim zemljama, a zatim i ostatku Evrope.

Evropa pred mogućim novim sukobom

Evropa bi mogla da se suoči s novim sukobom u bliskoj budućnosti, navodi se u izveštaju danskih obaveštajaca, koji je objavljen u utorak, 11. februara. U dokumentu od tri stranice analizirane su verovatnoće budućeg konflikta izazvanog Rusijom na evropskom kontinentu.

Prema njihovim procenama, potencijalni kraj rata u Ukrajini mogao bi da ima ozbiljne posledice za članice NATO-a, uključujući i Francusku.

Masovno naoružavanje radi konkurencije NATO-u

„Od 2022. godine Rusija je pokrenula veliku obnovu svojih vojnih snaga, paralelno sa ratnim naporima u Ukrajini“, navodi se u izveštaju. Međutim, „tokom 2024. godine taj napor je promenio karakter – od obnove ka intenzivnom vojnom jačanju s ciljem da se postigne ravnopravna borbena sposobnost u odnosu na NATO snage“, dodaje se.

Danske obaveštajne službe takođe ističu da ekonomska i materijalna podrška Kine, Irana i Severne Koreje doprinosi ruskom naoružavanju. Ipak, naglašavaju da to ne znači da je Rusija donela odluku o ratu protiv celokupnog NATO saveza, već da sebi ostavlja mogućnost da to učini.

Prema njihovim analizama, Moskva bi mogla biti u poziciji da vojno zapreti baltičkim državama (Estoniji, Letoniji i Litvaniji) u roku od dve godine nakon završetka rata u Ukrajini ili postizanja trajnog primirja. Sukob velikih razmera, koji bi zahvatio ceo evropski kontinent, mogao bi da se dogodi u narednih pet godina.

Veliki rizik od hibridnog rata

Kako bi se ovo sprečilo, danske obaveštajne službe preporučuju da se članice NATO-a naoružaju na sličan način, posebno jer evropska vojna industrija trenutno teško uspeva da pruži adekvatnu podršku Ukrajini. Takođe, naglašavaju da je podrška Sjedinjenih Američkih Država ključna u odvraćanju Rusije od potencijalnog napada.

Međutim, izbor Donalda Trampa za predsednika SAD u novembru 2024. godine nije ulio optimizam evropskim liderima. Naime, 8. decembra 2024. godine Tramp je zapretio napuštanjem NATO-a, tvrdeći da saveznici ne izdvajaju dovoljno sredstava za savez.

Danske obaveštajne službe takođe su upozorile na korišćenje „hibridnih metoda“ od strane Rusije u cilju destabilizacije Evrope. Na primer, 22. januara primećen je špijunski brod koji je navodno planirao sabotažu u blizini britanske obale.

U Francuskoj su ruske tajne službe organizovale operaciju u kojoj su posle napada 7. oktobra po zgradama u Parizu osvanule iscrtane Davidove zvezde.

„Simulirani napadi ili ispaljivanje oružja u blizini zapadnih aviona“, što se već događalo u prošlosti, mogli bi da postanu učestaliji i dodatno pogoršaju odnose između Rusije i Zapada.