Veliki povratak nadzvučnih mlaznjaka: Preko okeana za 4 sata već od 2029. godine?

Američka kompanija Boom Supersonic prošle nedelje je izvela prvi nadzvučni let jednog privatno konstruisanog aviona. Supersonični demonstrator XB-1 prvi je nevojni avion koji je probio zvučni zid otkako je čuveni Concorde 2003. godine povučen iz upotrebe.

Istovremeno, taj istorijski let prvi je korak ka ostvarenju novog cilja – letu supersoničnog putničkog aviona koji bi trebalo da poleti do 2029. godine.

Šta je to nadzvučni let?

Mahov broj je definisan kao brzina kojom avion leti podeljena sa brzinom kojom se zvučni talasi prostiru kroz vazduh. “Probiti zvučni zid” znači leteti brže od brzine zvuka, odnosno brzinama većim od jednog Maha (1.192km/h). Nadzvučni avioni mogu da lete brzinama oko 2 maha.

A kada se kaže da nadzvučni (borbeni) avion u letu možemo da vidimo pre nego što ga čujemo, reč je o supersoničnom, odnosno nadzvučnom, letu.

U tom slučaju, avion prvo vidimo, pa tek onda čujemo, zbog toga što je njegov zvuk zarobljen unutar sopstvenog udarnog talasa. Sve dok se taj udarni talas ne pomeri na onu poziciju na kojoj se čovek nalazi na zemlji, on neće moći da čuje avion.

Od Njujorka do Rima za četiri i po sata

Većina savremenih putničkih aviona, iz razloga efikasnosti letenja, krstari nebom brzinama nešto sporijim od brzine zvuka. Krstareća brzina podzvučnih putničkih aviona obično je oko 0,8 Maha (954km/h).

Plan kompanije Boom je da napravi avion, nazvan Overture, koji će moći da leti brzinom od 1,7 Maha (2.027km/h). Ako ili kada taj projekat postane stvarnost, nadzvučno letenje će drastično skratiti vreme trajanja leta. Boom tvrdi da bi let od Njujorka do Rima u Overture-u mogao da traje samo 4 sata i 40 minuta, umesto sadašnjih osam sati.

Boom, međutim, nije jedina kompanija sa visokim ciljem povratka supersoničnih putničkih aviona na scenu. I američka firma Spike Aerospace razvija nadzvučni poslovni mlaznjak, pod sloganom “Svugde u svetu za pola vremena”.

Tu-144 i Concorde

Ideja o brzom nadzvučnom letenju kojim se ogromne razdaljine savlađuju za relativno kratko vreme, javila se sredinom 20. veka, a već tokom 1970.-ih godina je postala stvarnost.

Prvi je nastao, ali je prvi sa scene i nestao, sovjetski Tupoljev-144, prvi nadzvučni putnički avion na svetu koji je ušao komercijalnu upotrebu. Prvi put je poleteo 1968. godine, dva meseca pre onog mnogo poznatijeg – francusko-britanskog Concorde-a. Komercijalni letovi Tu-144 su obustavljeni 1978, ali su se avioni u različitim namenama zadržali do 1999. godine.

Concorde je, s druge strane, postao i ostao mnogo poznatiji, a u službi kompanija Air France i British Airways nalazio se od 1976. do 2003. godine.

Avion je prevozio 128 putnika i krstario brzinom od oko 2 do 2,5 Maha. Svoj najpoznatiji let, onaj između Londona i Njujorka, obavljao je za 3 do 3,5 sata. Bili su to skupi letovi, i do 5.000 dolara za povratnu kartu, pa su se njima uglavnom prevozili bogati, poznati i slavni, i poslovni ljudi.

Kraj i novi početak

Kada je Concorde ’60-ih godina projektovan i testiran, činilo se da supersonični prevoz putnika predstavlja budućnost civilnog vazduhoplovstva. Umesto toga, ’70.-ih su velike, efikasne i dosta jeftinije letelice, kakav je Boing 747, ušli u upotebu i izbacili Concorde-a iz igre, pa je on sve do svog poslednjeg leta 2003. ostao “igračka” bogatih.

Osim toga, avion je prosto “gutao” gorivo i bio veoma bučan pri poletanju. Po potrošnji je bio izuzetno neefikasan, naročito kada uzleće i ubrzava, što mu je bila velika mana tokom najvećeg dela njegovog životnog veka, podseća CNN. Proizvedeno je samo 20 od 100 planiranih aviona, a o tome da li je Concorde ikada zaradio novac kompanijama koje su ga koristile i danas se raspravlja.

Današnji nagoveštaji nove budućnost nadzvučnog putovanja zavise od rešavanja nekih ili svih problema sa kojima se Concorde suočavao. Zato, Boom Supersonic ističe da Overture iznad kopna neće leteti nadzvučnim brzinama, već brzinom od 0,94 Maha (1.121km/h). To će, kako tvrde, omogućiti 20 odsto brže podzvučno putovanje iznad kopna od standardnih putničkih aviona.

Dizajn i konstrukcija njegovih motora trebalo bi da omogući nivo buke koji nije glasniji od onog kod sadašnjih savremenih vazduhoplova. A da bi smanjio potrošnju, emisije štetnih gasova i ugljenični otisak Overture će koristiti 100 odsto održivo avionsko gorivo koje nije proizvedeno od naftnih sirovina.

Izvor/Saznaj više: Mondo