Saveznik ili pretnja? Samit u Parizu razmatra uticaj veštačke inteligencije (AI) na demokratiju

Međutim, tokom okruglog stola posvećenog korišćenju veštačke inteligencije uz očuvanje demokratskih principa, ključni igrači iz sektora nisu se pojavili.

Samit o veštačkoj inteligenciji u Parizu – bez ključnih učesnika

Pod impozantnim staklenim svodovima Grand Palais-a u Parizu, svetski lideri i tehnološki giganti okupili su se na dvodnevnom samitu posvećenom veštačkoj inteligenciji. Prostor događaja, smešten između Sene i čuvenog Jelisejskog bulevara, organizovan je poput izložbene hale s desetinama štandova koji prikazuju različite primene veštačke inteligencije.

Na stepenicama veličanstvene galerije Grand Palais-a vijorile su se zastave država učesnica. Na vrhu, nekoliko ključnih aktera okupilo se u VIP salonu kako bi raspravljali o uticaju veštačke inteligencije na demokratiju.

Ali neki od najvažnijih učesnika su izostali. Predstavnici nekih od najuticajnijih kompanija u sektoru, uključujući OpenAI, Google i Microsoft, nisu se pojavili, što je izazvalo kritike.

Bezbednosne pretnje i kritike

Njihovo odsustvo osudila je Meredit Vitaker, predsednica aplikacije za enkriptovanu komunikaciju Signal, koja je ranije radila u Google-u i pomogla u organizaciji masovnih štrajkova zbog etičkih pitanja u vezi s veštačkom inteligencijom, pre nego što je dala ostavku u julu 2019. godine.

„Masovni pristup razvoju veštačke inteligencije nanosi štetu društvu“, rekla je Vitaker.

Nastavila je ističući ozbiljne bezbednosne pretnje povezane s veštačkom inteligencijom. Kao primer navela je veliki sajber napad povezan s Kinom, poznat kao Salt Typhoon, koji je u decembru prošle godine pogodio američke telekomunikacione kompanije poput Verizona i AT&T-a. Velika količina metapodataka američkih korisnika bila je kompromitovana, uključujući podatke kampanja povezanih s Kamalom Haris i Donaldom Trampom pred predsedničke izbore u novembru.

„Sa bezbednosnog aspekta, to je bila katastrofa. Napad je bio moguć zahvaljujući backdoor programima koje su vlasti instalirale da bi imale pristup sistemima, ali su ih hakeri zloupotrebili“, objasnila je predsednica Signala.

Za Vitaker, veštačka inteligencija je „nastala iz poslovnog modela nadzora“, a kada je reč o sajber napadima, „podaci se mogu koristiti kao oružje“ protiv demokratije.

Letonija na udaru sajber napada

Letonski predsednik Edgars Rinkevičs deli njeno mišljenje. On je naglasio da je, zbog geografskog i geopolitičkog položaja, njegova zemlja bila izložena velikom broju sajber napada i kampanja dezinformacija poslednjih godina.

„Glavni prioritet je zaštita kritične infrastrukture i nadzor situacije u Baltičkom moru“, istakao je Rinkevičs, podsećajući da su u poslednjih nekoliko meseci sabotirani podvodni telekomunikacioni, energetski i podaci kablovi.

Dodao je da je veštačka inteligencija već korišćena za mešanje u izbore, posebno u Rumuniji. Kao odgovor na pretnje, Letonija je donela zakon kojim se zahteva da svi sadržaji generisani veštačkom inteligencijom budu jasno obeleženi kako bi ih građani mogli prepoznati.

„Ne treba se plašiti tehnologije, već je važno imati stručnost da bismo tačno razumeli odakle dolaze sajber napadi i kako da bolje zaštitimo demokratije“, rekao je Rinkevičs.

Latvija je u decembru prošle godine potpisala sporazum s Microsoftom o osnivanju Nacionalnog centra za veštačku inteligenciju, čiji je cilj unapređenje digitalnih rešenja i modernizacija administrativnih procesa.

Potrebne globalne mere zaštite

Od zastrašujuće realističnih deepfake video snimaka do lažnih profila na društvenim mrežama, veštačka inteligencija se može koristiti na mnogo načina – a to je upravo ono što je čini ozbiljnom pretnjom za demokratije širom sveta.

„Veštačka inteligencija može olakšati sprovođenje sajber napada, koji su sada postali sofisticiraniji jer alati mogu generisati kompleksne kodove za tu svrhu“, upozorila je Mari-Lor Deni, predsednica Francuske agencije za zaštitu podataka (CNIL).